INFO

Deca loših muzičara: Let There Be Rock – Plavuše protiv rokera (1997)

Jul 1997: Ovaj Beograd je definitivno, načisto i potpuno lud! Skoro sto godina ništa se ne dešava, a onda vam uveče 21. juna tresnu festival rok grupa u Domu omladine, odbojkašku utakmicu Jugoslavija – Italija i koncert beogradskog sastava „Deca loših muzičara”! Ja sam se odlučila za ovo poslednje i, moram priznati, nisam se pokajala. Deca su pokazala da su mnogo bolji muzičari od svojih roditelja. Bašta SKC-a je, pored ludila u gradu bila krcata, ozvučenje da se bolje poželeti ne može, a bina u plamenu koju su načinili raznobojni reflektori. Posle „Ružnih religioznih lutki” i „Kontrabande”, DLM su izleteli na binu u super raspoloženju, svirali sat i po, napravili haos među publikom, nestali u pet do dvanaest, pa bili pozvani na bis i završili spektakularni koncert pesmom Let There Be Rock. Koncert koji će se pamtiti. Razlog da popričamo sa Šiljom, pevačem, i bubnjarem Mikcom.

I prošle godine ste održali koncert na ovaj isti dan?

Šilja: „Da, 21. jun je naš dan. Mnogi verovatno znaju da je to Dan muzike, koji se praznuje svuda, pa i kod nas. To je poslednji dan proleća. Nadamo se da ćemo sledeće godine svirati na ovaj isti dan.”

U Beogradu niste svirali šest meseci?

Šilja: „Odsvirali smo unplugged koncert u Domu omladine 15. decembra. Bilo je vrlo energično iako smo bili u „ratu” sa strujom! Od tada non-stop sviramo u gradovima Srbije, uglavnom vikendom. Tačno je, ponegde je i praznjikavo, ali i ovako je O. K…”

Mikac: „Uvek nas je gomila na bini, imamo četiri trubača, specijalne udaraljke, ozvučenje je dobro, a mi se trudimo da izgorimo do kraja… Kao fudbaleri!”

Nedavno ste obradili Let There Be Rock, koju su nekada izvodili „AC/DC”. Postoje li neki posebni razlozi za to?

Šilja: „Ja sam, kao klinac, bio vezan za njih, ali to nije jedini razlog. Na ideju smo došli 1993. godine, kada je jedan naš poznati akademik izjavio da je rokenrol kuga koja stiže sa Zapada. Na račun turbo folka je rekao sve lepo, a na račun roka sve crno – da je to virus koji mlade naraštaje izjeda iznutra, oduzima im imunitet… To nas je lično pogodilo i kao odgovor smo poslali ‘Let There Be Rock'”.

Šta sad slušate?

Šilja: „Trenutno slušam radio, pa šta puste…”

Mikac: „Mene radio prilično unervozi jer od deset pesama čujem samo dve dobre. Zato sam potpuno odustao od toga.”

Da li je neki događaj u poslednje vreme ostavio utisak na vas?

Šilja: „Bajagin koncert na Trgu Republike i srpska Nova godina. Pre svega, zbog broja ljudi koji su ‘plivali po Knezu'”.

Mikac: „E tu grešiš! Ništa se bre, ne dešava. Kolotečina, ustajala žabokrečina. Svi samo pričaju, a niko ništa ne radi!”

Rokeri se uvek žale da nemaju love. S druge strane, bendovi koji po kvalitetu možda ne zaslužuju proboj, to uspevaju. Zašto je to tako?

Šilja: „Ljudi ovde vole narodnu muziku, valjda im prija kada čuju ono riti-tiri, riti-tiri. Jedan kritičar je nedavno gostovao na 3K i rekao je da je, prema nekim statistikama, u staroj Jugoslaviji 50 odsto osoba do 30 godina slušalo rokenrol. To je bila neka tendencija u Sloveniji i Hrvatskoj. Ovde je to slučaj samo u gradovima.”

Mikac: „Mnogi imaju prilično nezgodan stav prema rokerima. Kada te vide u kariranoj košulji, iscepanog, to nikako ne valja. Ljudi ovde vole da nose „Versaće”, iako nije pravi, ali važno je da liči. Tebe vide kako tu praviš buku i zgroze se. Oni hoće plavuše, kola… To je trend koji furaju turbo-folkeri. A nama nije, hvala Bogu, cilj da nasilno budemo u trendu, već da zabavimo ljude. Zbog njih ćemo uvek i raditi i nećemo mnogo razmišljati o nekim pratećim, nebitnim stvarima. Mislim da su mediji i politika krivi za popularnost kiča, jer im je to bila najbolja razbibriga u teškim trenucima.”

Šta bend planira u skorijoj budućnosti?

„Mnogo koncerata za leto, pa more, a planiramo i spot za pesmu ‘Ubiše Pabla’, koja govori o Pablu Eskobaru. U glavi već imamo i novi materijal. Album je u laganoj pripremi”, obavestiše nas Šilja i Mikac.

Rezime

Drugu godinu zaredom DLM su početak leta obeležili svirkom u SKC-u. – Odgovor akademiku: „R’n’R nije kuga sa zapada”.

Razgovor vodila: Ana Tasić za „Huper” u broju 184, objavljenog 8. jula 1997. godine.

Fotografije iz kolaža posle prva tri pitanja je usnimio: Nebojša Babić

Obrada celokupnog materijala: Đorđe Vesković, osnivač i urednik sajta retropressadria.rs

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *