Laži i začarani krug u kojem mislimo da tako čuvamo mir
Iz ugla

Laži i začarani krug u kojem mislimo da tako čuvamo mir

 

Ne dozvoli da padneš u nečijim očima zbog laži. Nemoj,   bar u svojima.

 

 

 

Mogu one biti i sitne, ali često ih se nakupi kao gomila od karata. Puf, dovoljan je jedan sekund da se sve otkriju.

 

Ogromne nekako i progutamo, na uštrb sebe i zdravlja. Mislimo da je tako najbolje.

 

Da će prestati kad se suočimo osobu sa svim, ali nekad neće.

 

 

Samo se napravi začarani krug u kom vrtimo se, dok neko na kraju ne osvijesti da ne mora. Ne mora da gleda nečiji pad, da sluša ono što bi volio da čuje, a to baš nekad i nije tako.

 

Ne mora da otkriva zašto je nešto tako rečeno, kad nije, zašto se nešto krije, a uvjeren si da je sve ok. Na kraju saznaš da nije.

 

Šta ostaje drugoj strani, sem da ode?

Prva će dok se ne osvijesti, ako uopšte i to uspije, misliti u početku da je ona žrtva. I jeste, sebe i svojih laži. Nemoćna osoba, koja iskrenost je podcijenila.

 

 

 

A, nema većeg zadovoljstva kad si miran čovjek, ne plašiš se izrečenog, učinjenog, jer znaš da kako je tako je, ali to je istina. Možda nekad i ne najbolja, ali biće bolja, jer si svjestan šta je dobro, a šta ne.

 

To je bitan korak za otrežnjenje i traženje načina šta i kako dalje.

Često se ljudi pitaju, zašto veze, prijateljstva, brakovi i svi odnosi pucaju kako kažu na sitnicama. A, ne znaju da čovjek glavom udari od zid zbog takvih ljudi, pa pomisli nije ništa, možemo dalje, a na sitnicu se saplete.

 

Kako kažu, nekad kap je dovoljna da prelije čašu.

 

Zato, ne budite ljudi koji će olako riječi bacati, obraz gubiti i misliti da tako čuvate mir. Samo se pripremate za nemir i pad u nečijim očima.

 

A, kako je tek bolno kad se suočite sami sa sobom?

 

Uz kafu info /Autor: Željka Pavlović

Leave a Reply

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *