INFO

Recept za British Rock’n’Roll – Oasis: mi smo novi Beatlesi (1997)

Jul 1997: Oni dolaze iz Mančestera i veliki su navijači drugoligaša Manchester City-ja. Vlasnici su dva megapopularna albuma „Definitely Maybe” i „(What’s the Story) Morning Glory”. Nazivaju ih „najvećim rok bendom na planeti”, što nije neopravdano ako uzmemo u obzir da su dva pomenuta albuma širom sveta prodali u tiražu od oko 50 miliona kopija. Pre dugo očekivanog trećeg albuma odlučili su da objave novi singl pod (radnim) nazivom D’You Know What I Mean. Sledi priča, koja mnogima može poslužiti kao svojevrsan recept za uspeh.

Praktično već nakon Beatlesa, kolevka rock muzike (one rock muzike kakvu danas poznajemo po tom imenu), Engleska, naglo je izgubila primat na svetskom tržištu. Njihovi omraženi susedi s druge strane Atlantika, amerikanci, preuzeli su amltene punu kontrolu i na taj način stekli monopol. Nigerima s raznim evropskim i svetskim pasošima ponuđena je rap muzika, kao odgovor na njihovu večitu ugroženost i bedni status građana drugog reda. Za belce je vaskrsnut duh psihodeličnog buntovništva u formi grunge-a, koji ujedno predstavlja i svojevrsan odgovor na rap. No, Englezi njsu na taj način ostali samo bez časti, već i bez pozamašne sume novca. Zahvaljujući rascvetalom pornografskom, filmskom i muzičkom businessu, Ameri svake godine inkasiraju gomilu zelenih novčanica, dokazujući tako da je danas izvoz zabave isplativiji od bilo čega drugog. Englezima je ostalo samo da se sećaju slavnih vremena svoje dominacije.

No, veliki kolonisti umeli su da strpljivo čekaju svoju priliku, a kad se ona konačno ukazala, znali su dobro šta im je činiti. Uspeh grupa „Blur” i „Suede” doveo je do formiranja novog muzičkog buma pod imenom Britpop, kojem su život udahnuli i mnogi sledbenici muzičke filozofije gore pomenutih predvodnika. A onda su došli „Oasis”. Dva ekscentrična i neurotična brata iz Mančestera (inače irskog porekla), Noel i Liam Gallagher, oživeli su svojom svirkom uspomenu na slavne „Beatlese” i nagovestili bolje dane za engleske rockere. „Oasis” su praktično osavremenili svoje korene (u reklami za njihov drugi album je pisalo: „Ovako bi danas zvučali Beatlesi”), te uspeli da u rekordnom vremenu zarade titulu „najvećeg rock’n’roll benda današnjice”. Tako je krenula nezaustavljiva Oasismania, koja je sa sobom donela rehabilitaciju R’n’R mitova i priliku da Engleska obnovi prevlast u popularnoj muzici. No, sve se to ne bi desilo bez albuma „Definitely Maybe”.

Liam Oasis 1997.
Noel Gallagher 1997.

1991: Ove godine „Oasis” još uvek nisu postojali. Vredni i entuzijazma puni Noel Gallagher (rođen 29. maja 1967. – baš na ovaj dan Beatlesi su održali press konferenciju najavljujući izlazak čuvenog albuma „Sgt. Pepper…”), radio je kao tehničar grupe „The Inspiral Carpets”. Štimovao je gitare, povezivao kablove i brinuo o ozvučenju. Glavna satisfakcija mu je bilo to što je mogao da se zeza s instrumentima kad gazde nisu bile tu. U isto vreme, njegov mlađi brat Liam osnovao je s par drugara grupu „The Rain”. Po svedočenju mnogih, bila je to grupa bez praktično ikakve perspektive. Sviruckali su malo po rodnom Mančesteru i ostajali gotovo nezapaženi.

Noel, naravno, nije želeo da ceo život nosa tuđe instrumente i bude kabl-majstor. Želeo je da bude rock zvezda. No, da bi se do tog statusa došlo, mora se od negde početi. Noel je razmišljao i razmišljao, te došao na ideju. Zašto se ne pridružiti bratovljevoj grupi? Klinci su, naivni su, ali uz dobro vođstvo i valjane savete mogli bi zablistati.

No, Liam i Bonehead želeli su da njima Noel bude menadžer. „Nema šansone”, odgovorio im je ovaj kategorički. „Imam ja bolju ideju. Biću vam jebeni gitarista, ali pod jednim uslovom”.

„A to je?”, pitaše ova dvojica.

„A to je da ne smete odbiti bilo koju moju ideju, uključujući odmah i ovu da sam ja gitarista.”

Kao da su predosetili istorijsku važnost tog dijaloga, Liam i Bonehead se odmah složiše. Posle je palo i rukovanje, pa zatim zalivanje sporazuma pivom.

Prvo što je Noel promenio jeste ime grupe. „The Rain” su postali „Oasis”. A onda su krenule prepravke postojećih pesama i kreiranje novih. Već u startu Noel je dokazao da mu ideje ne manjkaju.

Noel o kolegama:

O Damonu Albarnu: „Nema ničega što bi to đubre moglo podići u mojim očima.”

O Davidu Bouwievu: „To je ono đubre što je plesalo valcer po Londonu, obučen kao nacista i pozdravljajući kao Hitler. Mnogi su zaboravili na to, ali ja nisam. Nikad mu to neću zaboraviti.”

O Ericu Claptonu: „Kad je dobio nameštenu ‘Q’ nagradu, Clapton je održao najbedniji govor koji sam do sad čuo. Sva sreća da sam u tom trenutku stajao kraj njega, pa sam bio u prilici da mu kažem: ‘Ti si bedno kopile, Eric’.”

1992: Noel je znao da put ka slavi vodi preko potpisivanja ugovora s diskografskom kućom, pa se upro iz sve snage da svom bendu obezbedi ispunjenje ovog preduslova za potonje muzičko osvajanje planete. No, to nije išlo tako lako. Muzički urednici bili su skeptični, a veze veoma tanke. Ali, problem je ležao i u neopisivoj aroganciji braće Gallagher, koji su se ponašali kao da su u najmanju ruku već rasprodali par miliona nosača zvuka. Kad im je jedna poznanica preko svog poznanika obezbedila nastup u jednom eminentnom londonskom klubu, Liam je pokvario celu stvar rekavši vlasniku da su mu odvratne pantalone koje nosi i da mu je klub „živo sranje”.

Za razliku od Liama, Noel je bio strašno razočaran nezainteresovanošću muzičke industrije za njegov bend. Zato je rešio da uvede mnogo više discipline u njihove redove. Probe su postale češće i ozbiljnije, a kontakti s muzičkim urednicima i vlasnicima klubova uljudniji. Međutim, ova godina je bila protraćena i nije im donela željeni proboj.

1993: Godina im je krenula vrlo ambiciozno. Počeli su da na probe dovode čoveka sa strane, pevača benda „Smaller” – Digsy-ja, koji je doneo sa sobom novi kvalitet. Održali su dva koncerta u Liverpulu, na kojima su svirali i obradu „Hot Chocolate” – You Sexy Thing.

No, ono što je najbitnije jeste činjenica da su skrenuli na sebe pažnju Alana McGee-ja, jednog od „glavonja” Sony-jeve ekspoziture Creation. Ključni događaj odigrao se u Škotskoj, tokom koncerta u Glazgovu.

McGee se seća: „Upravo sam stigao na koncert i čuo da će se pojaviti i neki bend koji ima običaj da pravi ršum tokom svirke. Odlučio sam da ih vidim na delu i nisam se razočarao. Zvučali su odlično. Kao „Sex Pistolsi” ili tako nešto. Video sam ih i posle koncerta u backstage-u. Sedeli su u društvu od oko petnaestak ljudi. Jedan od njih je nosio gornji deo Adidas trenerke i delovao je vrlo cool. Nešto kao Paul Weller, ispalo je da je baš on pevač.”

U to vreme „Oasis” su imali već dva potencijalna hita: Cigarettes & Alcohol i Shakemaker. To je bilo dovoljno za potpisivanje ugovora sa Sony-jem. Novi početni cilj je ostvaren.

Liam Oasis 1997.
Liam Gallagher 1997.

1994: S ugovorom u džepu, arogancija braće Gallagher naduvala se poput helijumskog balona. U svojim glavama oni su već postali velike rock zvezde. Na red je došao prvi u nizu incidenata, koji će vremenom postati njihov specijalitet. Naročito kad je Liam u pitanju. Odlazeći na prvu evropsku svirku u Amsterdam, Liam i Bonehead su se na feribotu zapili šampanjcem iz duty-free-ja, a zatim potukli sa grupicom navijača Chelsea. Bila je to gadna frka. Došlo je čak i do bacanja pojedinaca s palube u more. Najdeblji kraj je izvukao Bonehead, koji ne samo da je dobio po nosu, već mu je neko ukrao pasoš i garderobu iz kabine. Noel nije učestvovao u ovim zbivanjima, već je ceo put prespavao.

Kao posledica došlo je odlaganje amsterdamskog koncerta, pošto su Liam i Bonehead prvim brodom vraćeni kući, ne kročivši nogom na holandsko tle. Za razliku od Liama, oduševljenog celom frkom, koju je doživeo kao trijumf rock’n’roll-erskog stila života, Noel je bio besan; znao je da su ovakvi ispadi došli glave mnogim bendovima.

Bend nakon toga odlazi u provinciju da bi, daleko od očiju javnosti, pripremio materijal za debitantski album. Reč je o Sawmills studiju u Golantu. Izolacija je pozitivno uticala na njih. Pošto nisu imali ni na šta da rasipaju energiju, usredsredili su se na posao. Već za deset dana snimili su 95% materijala, pod producentskom palicom Marka Coyle-a.

Dvadeset i trećeg aprila pojavio se singl Supersonic i debitovao na 31. mestu liste. Bio je to početak jedne priče o ostvarenju klinačkih snova.

Juni – momci su pobegli iz londonskog hotela „Columbia” nakon što su u njemu napravili pravi ršum.

Avgust – njihov debi album „Definitely Maybe” postao je najbrže prodavani album u Britaniji i skončao na prvom mestu liste.

1995, 1996: „Oasis” su postali zvezde nad zvezdama. No, dobar deo vremena potrošili su na svađe s konkurencijom, od kojih je najpoznatija ona s grupom „Blur”. Damon Albarn (vođa „Blura”) optužio je „Oasis” za propast Britpopa, a Noel mu je uzvratio: „Voleo bih da taj kučkin sin falsuje sidu i rikne”. Albumi „Great Escape” (Blur) i „…Morning Glory” (Oasis) izlaze gotovo u isto vreme, tako da se rivalitet ovih bendova usijava do krajnjih granica. Pobedu odnose Oasis. Njihova dva albuma prodata su širom sveta u tiražu od oko 50 miliona kopija, a „Morning Glory” približio se statusu najprodavanije ploče u istoriji britanske muzike. No, ova ploča već važi za najbrže prodavani album devedesetih, a sa svojih tri miliona rasprodatih kopija za nedelju dana zauzima četvrtu poziciju iza Michaela Jacksona („Bad”), „Dire Straits” („Brothers in arms”) i „Queen” („Greatest hits”), koji su prodali po 3,5 miliona. Prema nezvaničnim izveštajima, od prodaje albuma Noel je zaradio osam miliona funti, a ostali članovi grupe po milion i po. Devet singlova im je ušlo na top 10 listu, a tri od njih (Some might say, Wonderwall i Don’t Look Back In Anger) dogurali su do prve pozicije.

Objašnjavajući fenomen „Oasis”, popularni škotski pisac Irvine Welsh (autor knjige „Trainspotting”), u članku za magazin „Loaded” piše: „Razlog zbog kojeg je Noel Gallagher najuspešniji kompozitor u Britaniji danas jeste taj što on poseduje dva najesencijalnija kvaliteta potrebna svakom pravom umetniku: jasnoću i hrabrost. Drugim rečima govoreći, on zna odakle dolaze panteri i ima tajnu bočicu iz koje u svakom trenutku može izliti po neku genijalnu viziju. Kad slušate „Morning Glory”, svesni ste da je svaka pesma VELIKA… „Oasis” su bend koji vole i rave-ri; njihove pesme zvuče kao najbolja house muzika.”

Privatni život članova benda takođe je veoma zanimljiv. Liam je nakon silnih ljubavnih afera našao mir u naručju Patsy Kensit, glumice i bivše pevačice benda „Eight Wonder”. Noel Gallagher nije bio promiskutetan. Njegov izbor je plavuša Mag Matthews, službenica Creation Recordsa.

1997: Ova godina značajnija je po ljubavnim aferama braće Gallagher, nego po njihovoj diskografskoj aktivnosti. Liam je trebao da se venča sa Patsy, ali je venčanje otkazano zbog strahovitog medijskog pritiska na njih. Liam je čak morao da plati kaznu zbog toga što se on i njegova mlada nisu pojavili pred matičarem u dogovoreno vreme. Noel, koji je takođe treba da se ženi, odložio je svadbu zbog solidarnosti sa svojim mlađim bratom. Oba venčanja su prvobitno pomerena, a onda je Noel neočekivano oženio Meg u Las Vegasu.

Za 7. jul najavljen je izlazak novog singla D’You Know What I Mean. Na singlu će se uz ovu pesmu naći i pesme Stay Young i obrada Bowie-vog hita Heroes. Album je najavljen takođe za leto, verovatno u avgustu. Pored Heroes, „Oasis” su obradili i Beatles klasik Helter Skelter.

Noel o novom albumu („Be here now”, 1997):

„Neke pesme govore o slavi, druge o ljubavi, mržnji, frustracijama – svakodnevnim stvarima. Nema puno sličnosti s „Morning Glory”, ima više party tunes.”

Tekst originalno napisao: Dejan Katalina za časopis „Super tin”, br. 42, objavljen 4. jula 1997. godine.

Obrada celokupnog materijala: Đorđe Vesković, osnivač i urednik sajta retropressadria.rs

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *